BE­RA­NE – Da pro­stor Va­so­je­vi­ća po­sled­njih de­ce­ni­ja zaobilaze zna­čaj­ni raz­voj­ni pro­jek­ti po­tvr­đu­je i pri­mjer be­ran­skog aero­dro­ma, ko­ji ni po­sli­je 40 go­di­na ni­je po­no­vo ak­ti­vi­ran. To se ni­je de­si­lo i po­red broj­nih obe­ća­nja i či­nje­ni­ce da su, uz iz­grad­nju pri­sta­ni­šne zgra­de, še­zde­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka na li­ni­ja­ma Be­ra­ne–Pod­go­ri­ca–Be­ra­ne i Be­ra­ne–Be­o­grad–Be­ra­ne sa­o­bra­ća­li avi­o­ni DC3, a u krat­kom pe­ri­o­du i „fo­ker”. Aero­drom je 1975. go­di­ne za­tvo­ren za ci­vil­ni sa­o­bra­ćaj, ka­da je voj­ska ta­da­šnje Ju­go­sla­vi­je ura­di­la kva­li­te­nu pi­stu du­ži­ne bli­zu dva ki­lo­me­tra i ši­ri­ne 45 me­ta­ra ko­ja i da­nas odo­li­je­va ne­bri­zi i zu­bu vre­me­na.
Pred­sjed­nik op­šti­ne Dra­go­slav Šće­kić is­ti­če da su struč­nja­ci iz ko­a­li­ci­je „Zdra­vo Be­ra­ne” ozbilj­no raz­ma­tra­li mo­guć­nost ak­ti­vi­ra­nja aero­dro­ma u Be­ra­na­ma. On je ka­zao da no­vo op­štin­sko ru­ko­vod­stvo ni­je od­u­sta­lo od po­me­nu­tog pro­jek­ta, ali da ovo pi­ta­nje, umje­sto pra­zne pri­če, iz­i­sku­je objek­tiv­no sa­gle­da­va­nje stva­ri. Is­ta­kao je da je neo­p­hod­no ura­di­ti de­talj­ne ana­li­ze, što pod­ra­zu­mi­je­va i iz­ra­du stu­di­je eko­nom­ske oprav­da­no­sti, pa tek na­kon to­ga tre­ba do­ni­je­ti ko­na­čan sud.
– Svi mi do­bro zna­mo šta bi za či­tav sje­ver zna­či­lo ak­ti­vi­ra­nje be­ran­skog aero­dro­ma. Za­to lo­kal­na upra­va mak­si­mal­no na­sto­ji da pri­vu­če pa­žnju po­ten­ci­jal­nih in­ve­sti­to­ra, za­in­te­re­so­va­nih za ak­ti­vi­ra­nje be­ran­skog aero­dro­ma. Me­đu­tim, ovo pi­ta­nje tre­ba po­sma­tra­ti kraj­nje objek­tiv­no. Ne mo­gu se na osno­vu ne­kih pa­u­šal­nih pro­cje­na da­va­ti ko­nač­ni su­do­vi. Pri­je sve­ga, stru­ka tre­ba da da po­sled­nju ri­ječ – na­vo­di Šće­kić.
On je ka­zao da će de­le­ga­ci­ja Op­šti­ne Be­ra­ne usko­ro po­sje­ti­ti Tu­zlu, gdje će se bli­že upo­zna­ti s na­či­nom funk­ci­o­ni­sa­nja ta­mo­šnjeg aero­dro­ma.
– U ci­lju iz­na­la­že­nja što bo­ljeg rje­še­nja za ak­ti­vi­ra­nje aero­dro­ma na­ša de­le­ga­ci­ja će usko­ro po­sje­ti­ti me­đu­na­rod­nu va­zdu­šnu lu­ku u Tu­zli. Že­li­mo da se bli­že upo­zna­mo s mo­de­lom po kom funk­ci­o­ni­še avio-sa­o­bra­ćaj u ovom gra­du. Na­dam se da će nam to bi­ti od ko­ri­sti i da će­mo na­kon te po­sje­te ima­ti pre­gled­ni­ju sli­ku ko­ja se ti­če po­nov­nog ak­ti­vi­ra­nja be­ran­ske va­zdu­šne lu­ke – ka­zao je Šće­kić.
On je po­no­vio da će se, u slu­ča­ju da se po­ka­že da ak­ti­vi­ra­nje be­ran­ski aero­dro­ma za ci­vil­ni sa­o­bra­ćaj ni­je eko­nom­ski is­pla­tiv pro­je­kat, tra­ži­ti dru­ge mo­guć­no­sti da se taj pro­stor sta­vi u od­go­va­ra­ju­ću funk­ci­ju.
– Ako se po­ka­že da je eko­nom­ski neo­prav­da­no po­nov­no ak­ti­vi­ra­nje aero­dro­ma za ci­vil­ni sa­o­bra­ćaj, on­da se mo­ra­ju tra­ži­ti ne­ka dru­ga rje­še­nja ka­ko bi se taj pro­stor is­ko­ri­stio na naj­bo­lji mo­gu­ći na­čin. U tom slu­ča­ju, iz­me­đu osta­log, tre­ba sa­gle­da­ti mo­guć­nost da se u Be­ra­na­ma otvo­ri cen­tar za obu­ku pi­lo­ta, jer je aero­drom u Be­ra­na­ma du­gi niz go­di­na ko­ri­šten za voj­ne po­tre­be on­da­šnje Ju­go­sla­vi­je – na­vo­di Šće­kić.
Biv­ši pred­sjed­nik op­šti­ne Be­ra­ne Vu­ka Go­lu­bo­vić je 2006. go­di­ne, ka­da je ko­a­li­ci­ja DPS–SDP pre­u­ze­la vr­še­nje lo­kal­ne vla­sti, čvr­sto obe­ćao da će se Be­ra­ne ubr­zo pre­po­zna­va­ti i po kva­li­te­nom avio-sa­o­bra­ća­ju. To je upor­no po­na­vljao na sva­kom va­žni­jem sku­pu. Ta­ko­đe, i dr­žav­ni zva­nič­ni­ci su mi­nu­lih go­di­na, pri­li­kom po­sje­te Be­ra­na­ma, is­ti­ca­li da je sa­mo pi­ta­nje da­na ka­da će avi­o­ni po­le­tje­ti sa aero­drom­ske pi­ste u gra­du na Li­mu. Pred­sjed­nik Cr­ne Go­re Fi­lip Vu­ja­no­vić je be­ran­ski aero­drom „otva­rao” vi­še pu­ta, s tim što je to naj­o­zbilj­ni­je uči­nio u go­di­ni uoči re­fe­ren­du­ma, uvje­ra­va­ju­ći gra­đa­ne da će avi­o­ni s be­ran­skog aero­dro­ma ubr­zo po­le­tje­ti u svi­jet. Vu­ja­no­vić je pri­li­kom sva­ke po­sje­te Tur­skoj sa­op­šta­vao da je to pi­ta­nje po­zi­tiv­no ri­je­še­no i da je pi­ta­nje aero­dro­ma uta­na­čio s ta­mo­šnjim pre­mi­je­rom Er­do­ga­nom. Me­đu­tim, am­ba­sa­dor Tur­ske u Cr­noj Go­ri Meh­met Ni­ja­zi Ta­ni­lir je pri­je vi­še od go­di­nu iz­ja­vio da kom­pa­ni­je iz nje­go­ve ze­mlje, me­đu ko­ji­ma i „Li­mak hol­ding”, ni­je­su za­in­te­re­so­va­ne za ku­po­vi­nu be­ran­skog aero­dro­ma. On je na­gla­sio da tur­skim kom­pa­ni­ja­ma aero­drom ni­je is­pla­tiv, jer je Cr­na Go­ra ma­la dr­ža­va, i da je to raz­log zbog ko­jeg su od­u­sta­li od uče­šća na ten­de­ru ko­ji je ra­ni­je ras­pi­sa­la lo­kal­na upra­va.
Pri­ču oko ak­ti­vi­ra­nja be­ran­skog aero­dro­ma upor­no je po­na­vljao i pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić, iako je no­vac iz dr­žav­ne ka­se svih ovih go­di­na usmje­ra­van za re­kon­struk­ci­ju aero­dro­ma u Pod­go­ri­ci i Tiv­tu. Đu­ka­no­vić je pri­je osam go­di­na i oro­čio da­tum otva­ra­nja aero­dro­ma, re­akvši da će va­zdu­šna lu­ka u Be­ra­na­ma bi­ti sta­vlje­na u po­nov­nu funk­ci­ju naj­ka­sni­je do 2010. go­di­ne, uvje­ra­va­ju­ći jav­nost da će se re­a­li­za­ci­jom na­zna­če­nog pe­ro­jek­ta otvo­ri­ti no­va rad­na mje­sta i ubr­za­ti raz­voj či­ta­vog re­gi­o­na Bje­la­si­ce i Ko­mo­va. No, vri­je­me za na­ma je po­ka­za­lo da su sva ta obe­ća­nja osta­la sa­mo mr­tvo slo­vo na pa­pi­ru.
D.J.


Vla­da da po­mog­ne

Šće­kić je po­zvao Vla­du Cr­ne Go­re i osta­le dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je da se ak­tiv­no uklju­če u rje­ša­va­nje pi­ta­nja ak­ti­vi­ra­nja be­ran­skog aero­dro­ma.
– Mi smo u mi­nu­lom pe­ri­o­du ima­li od­re­đe­ne raz­go­vo­re sa dr­žav­nim zva­nič­ni­ci­ma, sta­vlja­ju­ći im do zna­nja da aero­drom u Be­ra­na­ma ni­je va­žan sa­mo za naš grad, već i za či­ta­vu Cr­nu Go­ru, pa i ši­re. Pre­do­či­li smo da je ovaj aero­drom naj­bli­ža avio-de­sti­na­ci­ja za de­se­tak op­šti­na u Cr­noj Go­ri, ali i u Sr­bi­ji i da ka ovom pod­ruč­ju gra­vi­ti­ra broj­na di­ja­spo­ra. Sve to uka­zu­je da se ra­di o stra­te­škom pro­jek­tu od ko­jeg bi ko­rist imao či­tav re­gi­on. Za­to po­no­vo po­zi­vam Vla­du i osta­le re­le­vant­ne in­sti­tu­ci­je da in­ten­zi­vi­ra­ju ak­tiv­no­sti po pi­ta­nju ak­ti­vi­ra­nja be­ran­ske va­zdu­šne lu­ke ka­ko bi­smo za­jed­no do­šli do naj­bo­ljeg rje­še­nja – po­ru­čio je Šće­kić.


Bo­ga­ta tra­di­ci­ja

Isto­ri­ja va­zdu­ho­plov­sta­va i avio-mo­de­lar­stva u Be­ra­na­ma je sta­ra sko­ro vi­jek. Pr­vi avi­on u Be­ra­na­ma sle­tio je na lo­ka­li­tet Ov­si­ne dva­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka. Se­dam­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka na be­ran­skom aero­dro­mu broj­ni pi­lo­ti su iz­u­ča­va­li vje­šti­nu le­te­nja. Va­žno je na­po­me­nu­ti da su be­ran­ski pi­lo­ti u pre­ci­znom le­te­nju osva­ja­li pr­va mje­sta u on­da­šnjoj Ju­go­sla­vi­ji i da je ov­da­šnji aero-klub dao ve­li­ki broj is­tak­nu­tih pi­lo­ta ko­ji da­nas le­te i na me­đu­na­rod­nim li­ni­ja­ma. Za­pa­že­ne re­zul­ta­te po­sti­zao je i klub avi­o­mo­de­la­ra, ko­ji sva­ke go­di­ne, pod slo­ga­nom „Le­ti­mo, ali bez dro­ge” na pi­sti be­ran­skog aero­dro­ma, pred ve­li­kim bro­jem po­sje­ti­la­ca, or­ga­ni­zu­je ve­li­ki me­đu­na­rod­ni aero­mi­ting, je­di­ni ta­kve vr­ste u Cr­noj Go­ri.